Битка у пустињи

Тада је брундање мотора оклопних топова надјачала рика олифанта. Рика је ускоро била гласнија од свих осталих звука битке. Од седам олифанта који су кренули у напад, шест их је било северњачким оклопњацима иза леђа. Један олифант се затресе и паде, погођен артиљеријским хицем упућеним из оазе. Али сада се све већ одвијало муњевито.

Оклопни топови покушаше окрет, али би већ касно за то. Пешаци и коњаници Чувара нису могли ништа и почеше да беже на све стране кроз пустињу.

Ускоро су олифанти дрмали својим огромним стубастим ногама немоћне оклопне топове, покушавајући да их окрену. То им је боље успевало коришћењем страшних кљова. Када би их окренули, склањали су се бар двадесетак ела даље, одакле би Мумокаил посада бацала ручне гранате и тако докрајчивала сваки оклопњак.

Узнемиравало би их тек понеко ђуле испаљено из оазе, али дина их је заклањала од артиљерије. Два олифанта ипак су била рањена док су завршавали посао са оклопним топовима.